Уколико сте пропустили први део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили други део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили трећи део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили четврти део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили пети део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили шести део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили седми део можете погледати овде.
Уколико сте пропустили осми део можете погледати овде.

Данашњи дан је за мене посебан, превише емотиван… Цео дан у сузама, радосницама… На данашњи дан пре две године кренуло је моје путовање у твој загрљај рођени мој, радости моја, Дедице мој….
Никад нећу заборавити колико сам била срећна. Било је то путовање мог живота. И знаш рођени мој, не бих морала више нигде у животу крочити само кад бих знала да ћу се теби моћи враћати. Све бих мењала да бих теби стизала…
Путовање које је обележило мене и мој живот. Путовање које је мени донело њега. И знам да овај део оде теби, није наставак мог писања…
Ово је моје поклоњење теби. Моје сузе теби које никад неће стати…

Рођени мој Дедице, кретала сам на многа места, молила и тражила помоћ, а ти си ми одговор дао и потврдио да кад лекар стави тачку, Господ  ипак додаје још две… И знам да дугујем свима да завршим своју оду теби, али данас је посебан дан… Данас је мој дан.
09.марта 2016.године кренула сам теби, за месец дана ти си њега послао мени. Данас је мој дан. И зато данас пишем само о теби…. О мојој љубави према теби. Ето рођени мој, дуго нисам ни знала колики си чудотворац. И не, није ме бол довела теби. Довела ме љубав . Овај пут сам схватила колико си велики пред престолом Господа, колико је јака молитва твоја у крилу Мајчице наше…. Дошла да молим да опростиш, а ти видео и моју бол. Дивни мој, признајем да је најлепше бити крај тебе. Крај светих моштију твојих. Најспокојније и најсрећније. Најмирније и најлепше. Данас је мој дан… Данас сам кренула теби. Ти си узео мене под заштитништво своје. Мој дедица. Верујем и знам да си пратио сваки мој корак на мом путу ка њему, ка тим малим руцицама…. И знам да сам сваки пут имала твоју заштиту. И кад сам склопила очи пред крај тог пута , изговорила сам твоје име, и кад сам се пробудила знала сам да си са мном. Јер да није било тебе тада, молитава крај моштију твојих – не би било ни мене. Данас је мој дан, а сваки други дан је твој дан. Сваки дан у години ја славим милост твоју према мени. И радујем се поновном сусрету са тобом. Радујем се и више него пре две године. Радујем се јер ћу ти доћи да клекне и плачем, да исплачем сву бол, да исплачем све скупљене туге и да захваљујем, да те славим док дишем…


И молим те, преклињем ,ништа више мени не треба, само да још нека жена буде мајка… Молим да молиш Господа и Мајчицу нашу да једне мале руцице загрле једну жену, неку другу, неке друге… Преклињем да заступаш све оне жене које желе бити мајке и да измолиш радост коју си нама измолио…. Да још пуно малишана добије твоје име… Молим у своје име, у име својих пријатеља који воде исту битку као што смо ми водили. Молим и у име оних које не знам а који се поуздају у милост Божју и молитве твоје…. Јер знам сад, вољени, да огроман си чудотворац Божји, огроман у милости својој….

НАСТАВИЋЕ СЕ….

Пише: Јована Божичник

Ширите православље:
  • 515
  •  
  •  
  •  
  •  

One Reply to “Моја ода теби, лекару гостољубиви (девети део)”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *