Сведочење наше пријатељице која се исцелила молитвама Светом Нектарију и заступништвом Светог Нектарија које преносимо неизмењено у целости…

Draga Jole….Kako je Balasevic napisao“Postoje u nama neke neprevodive dubine…Neke stvari neprevodive u reči…“Ne znam da li ću i ja umeti ali probacu da ti prevedem…da ti napisem pesmu…ili pismo…. Nas dve je povezala jedna ljubav,najveća od svih,tako svakodnevna a tako skupocena….ljubav jedne majke…Tvoja koju si očajnički želela da pružiš i moja koja se očajnički borila da nastavi da je pruža.I niko ko nije osetio tu borbu nije mogao da razume kolika je,niko sem Svetog Dedice…. Znaš,nisam ja molila Deku da ozdravim zbog sebe,molila sam Ga da mi dete ne ostavi bez majke.Molila sam ga samo da dobije mogućnost da budem uz njega ma koliku cenu morala ja platiti.Na sve muke pristajala samo da ga mogu uveče smestiti na spavanje i ujutru mu poželeti dobro jutro.I sigurna sam da nisam ja ta koja je zaslužila milost već moje dete….

Kada sam pre 15 godina dobila dijagnozu sa šifrom C najgori momenat svakog dana je bio onaj kada gledam kako bezbrižno spava a ne znam da li ću biti tu i da ga gledam kako raste,da se radujem i tugujem sa njim.I plakala sam nad krevetićem svaku noć i nemo mu obećavala da ga neću napustiti.Ali koliko god da sam bila odlučna bolest je bila jača.Jača od života,jača od volje.Uporne hemioterapije,bolne terapijske procedure lome i najodlučnije pa su tako i mene počele.Dolazi momenat kada više nemam snage i osećam da se polako predajem i baš tada čudesno u moj život ulazi Sveti Nektarije.Malovernoj i posustaloj meni…Kroz jedan običan razgovor,neverovatnom brzinom preuzima celo moje biće kao da je čekao baš taj tren da ja više nisam svoja od straha i očaja i da kaže“Sada ja preuzimam brigu o tebi“.I zaista,od prvog dana čitanja akatista Svetom Nektariju dešavaju se neverovatne promene u, i na meni. Prva prava ispovest, prva pričest, intenzivna spontana molitva, psihičko i zdravstveno stanje neuporedivo bolje…

Sama u bolničkom boksu a opet toliko svesna prisustva neopisive sile za koju ću kasnije saznati da se zove Blagodat!Što bi danas rekli-školski primer Gospodnje ljubavi.Sećaš se,tada smo se prvi put i čule telefonom,da se prijavim za put na Eginu….Prijavila sam se na svoj 36ti rodjendan,želela sam lično da se zahvalim Deki za trenutke olakšanja koje sam dobila.Sećam se,tu noc,sanjala sam svestenika koji sedi pored mojih nogu i govori mi „Sve ce biti dobro“Mislila sam da sam pod utiskom molitve pa sam potisnula taj san.I baš 40ti dan čitanja akatista Svetome se dešava pred Njegovim svetim moštima,čitam i plačem od zahvalnosti i sreće što me je osvestio da postoji.Čudesno ostrvo koje isijava ljubav,nemirnima daruje mir,tužnima briše suze,bolesnima daje nadu.Sećaš se i drugog puta kada si me pozvala i pitala da li bih prihvatila poklon putovanje od vas? Znala sam da ne smem odbiti taj put,znala sam da Sveti Nektarije nikoga ne poziva a da mu nije pomogao.Tim pre sto dan po povratku sa Egine ja odlazim u bolnicu na novu terapiju.Tada mati Mirjam govori Tijani da me ceka operacija i da ce sve biti dobro.Govori da je njena sestra bolesna od istog oblika raka kao i ja,da je sanjala Svetog Nektarija koji joj je rekao „Sve ce biti dobro“.U sekundi se vraćam dve godine unazad i setim se svog sna….Suze mi same potekose,posramljena sto sam ikada pomislila da nece biti dobro,da necu dobiti pomoc.Napolju sunce prži,temperatura 47 stepeni a ja radosna kao malo dete,ne osecam vrucinu samo duboku i neopisivu ljubav Svetog Nektarija.Ne zelim da odem sa ostrva,ne zelim da napustim taj mir jer tu niko ne oseca bol i patnju,tu su svi radosni-takva je sila Sveti Deka!Ko zna koji put ulazim u sobu u kojoj je spavao da dotaknem jastuk na kom je lezala sveta glava,da hodam putem kojim je on hodao,da pogledam sa prozora sa kog je on gledao…I molim se „Molim te Deko samo da poživim dok završi školu,posle kako bude“…A on mi je ispunjavao molbu,svaku i najmanju! „Molim te da me ne boli“, „Molim te da imam donora u porodici“ , „Molim te da Maji bude dobro“ „Molim te upravi korake mojih doktora“Cuvaj Pedju,ozdravi ih,pomozi im,umiri ih“…. Za svakoga je bio brza pomoć.

Moja „operacija“ kako je mati Mirjam rekla je ustvari bila transplantacija kostane srzi,uz mnogo muke i prepreka bratove celije su mi uspesno transplantirane.Sećam se tih mučnih dana sa tihom zahvalnošću.Zahvalnošću jer me ni u bunilu nije napuštala vera i osećaj da nada mnom neko bdi.Iz polusvesnih epizoda jedino se secam svoje zbrkane neme molitve „Tebe pojem,tebe blagoslovim i molim Ti se Boze nas“ ,ni za sta vise nije bilo snage ni svesti…I polako,dan za danom postajem jaca i svesna da su moje molitve uslisene!Ne smem da se radujem ali u dubini duse znam da je uspelo!Dolazi i dan kada mi doktori cestitaju jer su prvi rezultati pokazali da je kostana srz primila!Hvala ti Boze,hvala Majcice,hvala Deko Premili prve su reci koje izgovaram!Imala sam osecaj da ce prozori u mojoj sobici popucati od siline zahvalnosti koju osecam,a tolika je i danas 9 meseci posle!
Nisam se iznenadila kada sam saznala da organizujete put 23eg oktobra,vec sam naucila da Sveti Deka upravi dogadjaje bas kako treba.Vas rodjendanski poklon-da odem i odnesem svoje kandilo,da moja zahvalnost vecno ostane na svetoj Egini! I da,tacno 24og oktobra klečim pred svetim mostima,ne postoje reci zahvalnosti,mislim da cu eksplodirati od emocija,potpuno nesvesna ljudi koji cekaju da zamole,zahvale,celivaju….Sebicno bih zadrzala kolonu ljudi da mu ostavim svaku suzu zahvalnicu i radosnicu!Ustajem,odlazim,vracam se,ponovo odlazim i vracam se…Zena koja dezura uz kivot me cudno gleda a kako da joj objasnim da ne mogu tek tako 15 godina muke i straha da ostavim tu pred svetom glavom?Nije me ni briga,danas je moj rodjendan i proslavicu ga sa onim koji je sve vreme bio uz mene i moje dete!Sa onim ciju sam ljubav osetila i kada je nisam zasluzivala,cijim sam zastupnistvom dobila sansu da se svadjam i mirim sa svojim smislom zivota,sansu da budem ponosna na njega,sansu da mu kazem-Sine gotovo je i da vidim konacno kako strah napusta njegovu malu dusu! Tako sam se ja Jole uz zastupnistvo Svetog Nektarija izborila za svoju priliku da me grle ruke moga sina i da polako postajem niza od njega….


I opet na kraju dobijas pismo u kome nisam uspela ni stoti deo da ti prevedem u reci….Ali ti,Marjan, neponovljiva Tijana i svako ko je sa vama bio na Egini ionako znate da je to ostrvo koje se mora videti i ljubav koja se mora osetiti.A vama beskrajno hvala sto zivite svoj posao,sigurna sam da cete ziveti kroz ljubav svakog vaseg putnika i da ce vas vecno pratiti milost Svetog Nektarija! Slava Mu i večno hvala

❤
Ширите православље:
  • 7K
  •  
  •  
  •  
  •  

8 Replies to “Непреводиво у речи”

  1. Zoka maja,drug moj…puno puta sam plakala zbog tebe,ali ovaj put placem i smejem se u isto vreme.Hvala svetom Nektariju,hvala milom Bogu,hvala…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *