Многи народи света примили су изобилан благослов Божији кроз своје просветитеље. Њихово делање уистину је равноапостолни труд, јер су из погрешног приводили ка истинском богопознању. Међу њима, славно је и јединствено дело Светог Саве.

Љубљени владарски син, одрекао се света и пригрлио манастир и подвиг. Раскош је заменио монашким одрицањем, земаљску славу презрео је ради Царства непролазног. Постао је духовни отац једнога страдалног народа. Схвативши навике свога рода, проповедао је и мисионарио ненаметљиво.

Зато је до данас остао највећи и најблиставији изданак српскога народа. Утемељивши поверену Цркву на учењу апостолском, постао је духовни корен светородне лозе Немањине, једине династије која је дала толике светитеље. Својим наследницима и народу оставио је пример живота у Христу, поуке и благослов, које до данас са пијететом називамо СВЕТОСАВСКИМ ЗАВЕТОМ.

Многи, штитећи своје ставове и погледе, разнолико презентују тај свети завет, великога и дивнога Св. Саве, српскога Мојсија, који нас док је света и века, води ка земљи обећаној – царству Божијем. Он није ни строг у мери прогона другог, нити је преширок по цену губљења себе, не своди се на пуки национални интерес, сувопарно очување тековине без човека који јој даје смисао… Завет Св. Саве јесте живот по Јеванђељу, познавање и делање по вери, брига о спасењу… У њему заједница са Господом и Црквом јесте центар живота свакога човека, све до вечног и очекиваног непролазног обећања које, верујемо, долази. Борбеним, храбрим, својеглавим и одлучним Србима, вољеном народу свом, Св. Сава непрестано говори да се држе вере своје, загледани у вечност, да је чувају као највеће благо, али пре и изван свега да живе њоме.

Свестан временских оквира, загледан у будућност, највећи син нашега народа (истинити, не лажни, не наметнути и смешно натурени туђи, попут идола Тита) у чувеној Жичкој беседи, изговореној давне 1221. године, утврђујући веру у народу, сведочи нам о православљу, вери апостола и отаца, вери Богом откривеној. Свестан да је око његовог тора много грабљиваца, упозорава на лукавост Запада, али се чува и претензија Истока. Остављајући народ свој са поуком, предаје га у руке Господу.

Завет Св. Саве велика је истина, као што је и Косово данас, као и у Његошево време „грдно судилиште”. Ту истину завета потврдили су страдајући Св. Лазар, Милош и остали косовски мученици, Св. Авакум на београдском тргу, многи знани и незнани страдалници вере, који су смрћу платили животе у изобиљу…

Завет Св. Саве нема цену као ни живот, они једнако вреде и мере се вером – вером у истинског Васкрслог Господа.

Данас, након педесетогодишњег прогона Св. Саве, који ипак није био успешан, треба да разумемо и схватимо да Св. Сава није био културни радник, волонтерски службеник у Цркви, избацивач магле из собе без прозора… Свети Сава је духовни отац српскога народа, бесмртни сведок Васкрсења, симбол нашега истинског и дубоког православног наслђа које је плаћено крвљу, помиритељ, учитељ покајања и пре и после свега наш наставник пута који води у живот.

Историјске околности су увек биле тешке и судбоносне, барем на Балкану, али ми као народ поседујемо истински разлог да будемо спокојни, јер имамо и увек ћемо имати Светог Саву. Зато, с љубављу ускликнимо са Св. владиком Николајем, диљем земаља српских и преко мора и океана: „Благо мајци која Саву роди и Србима док их Сава води!“ То је сва срж нашега завета кроз векове до вечности.

Аутор: о. Димитрије Плећевић, игуман манастира Туман
Преузето: Ало.рс
Фото:tpknewss

 

Ширите православље:
  • 124
  •  
  •  
  •  
  •  

One Reply to “Завет Светог Саве – игуман Димитрије”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *