Изненађујућa је упорност неких хришћана да се не причешћују редовно. У давна времена цареви гонитељи издавали су законе којима су забрањивали хришћанима да се причешћују, те су хришћани у сусрет смрти ишли само да би учествовали у Евхаристији. А многи савремени хришћани се боре за право да се не причешћују. И такво право приписују најправилнијој и највернијој традицији . А то је монструозна традиција
То само говори о томе да је хришћанство престало да буде христоцентрично. Хришћани су престали да чекају Христа. Они се плаше Христа, не желе да он дође. Моле се да одложе долазак Антихриста. А у ствари да одложе долазак Христа. Бране право што ређег сједињења са Христом. Све ово говори не о неком посебном благочешћу него о дубини унакажености духовног живота када обичаји и традиција постају вреднији од Христа.Христос позива вјерујуће сваке Литургије на празник вере. Али сви до једног обесхрабрени изговарају се – купио сам волове, оженио сам се, ја сам купио поље, нисам каноне прочитао, ја нисам постио три дана, ја сам у нечистоти, више од пар пута годишње не би требало… Страшне речи произноси Господ у одговор на ове изговоре који сведоче само о одбојности и презиру према Господу : “ … нико од оних који су позвани неће окусити моје вечере, јер су многи звани али је мало изабраних.“Један од разлога зашто сам постао свештеник била је чињеница да је свештеник у могућности да се причешћује на свакој Литургији. За мене је Причешће слично ваздуху и води. Без њега почињеш да се гушиш, венеш. Вероватно многи хришћани имају баш овај однос према овој Великој Тајини. Ако неко не осећа потребу да се често причешћује то је његово право, немојте се причешћивати, али зашто то не дозвољавате онима који заиста чезну за Христом, који ће се без Њега угасити као кандило без уља. Јер о томе и Христос говори „сами не улазе и другима не дају да уђу“.Немојте мислити да ако дозволите сваке недеље причешће да ће сви Чаши одједном пожурити. Ја никоме не забрањујем да се причешћује сваке недеље. Појединци су се само обрадовали овој могућности, а већина која се није причешћивала тако се и не причешћује. Не треба им Христос – њихова ствар. Дубоко сам убеђен – разлог таквог презривог односа према Евхаристији је узрок револуције и прогона вере у Русији. Број храмова у Русији једнак је броју оних који се причешћују. Да, историја нас учи томе да она никог не учи ничему.

 

Свештеник Николај Тјумен

Извор: Пријатељ Божји, Фото:ПрофиМедиа

 

Ширите православље:
74    

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *