Како јављају бугарски медији у 103. години упокојио се „Деда Добри“.

Добри Димитров Добрев, у народу познат као Деда Добри или Светац из Бајлова, рођен је 20 јула 1914. године у селу Бајлову, 47 kmудаљеног од Софије. При бомбардовању Софије током Другог светског рата једна граната пада близу њега те је од тада наглув. У браку је имао четворо деце, од којих су двоје још живи. Деда Добри се временом окреће од материјалних аспеката живота на духовне.

Око 2000. годинe поклања сво имање Цркви и данас живи у скромној малој помоћној згради код цркве „Св. Кирил и Методије“ у родном селу. О њему се брине једна од његових кћери. Негде почетком 2000-их почиње и његова мисија у сакупљању средстава за обнову православних цркава и манастира.

Готово сваки дан, Добри Добрев одлази пешице или аутобусом до Софије и пред вратима храма Св. Александар Невски, који је пандан српског Храма св. Саве на Врачару по величини и значају, или пред црквом Светих Седмочисленика сакупља у пластичну чашицу новац од пролазника, који потом у потпуности дарује црквама.

Деда Добри је постао изузетно познат пошто је на бугарској телевизији обелодањено да је највећем храму у Софији даровао прилог од невероватних 35 700 лева (око 18.000 евра), што је за последњих сто година највећи појединачни прилог за овај храм. Касније је откривено да је даровао и цркву у своме селу са 10 000 лева и Елешнички манастир са 25 000 лева, као и још неке цркве.

Његова појава, у обезбоженом и осиромашеном бугарском друштву исцрпљеном тоталитарним комунизмом и исто тако беспоштедним еврофанатизмом препуном корупције и бескрупулозне борбе за материјално благостање, стекла је преко ноћи велику популарност.

О деда Добром је снимљено више емисија, које су преведене на неколико светских језика. Снимљен је и спот у коме се појављује. Прости и мудри старац је добио сајт на интернету, који су покренули људи које је његов пример одушевио. Такође има широк круг поштовалаца на друштвеним мрежама. На Фејсбуку, страница у његову част, до почетка јула 2013, има више од 31 000 чланова.

Ширите православље:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *