Јерусалим је старији и од Библије, док Држава Израел још ни век није навршила. Много пута освајан, рушен, па из темеља подизан, био је и остао град супротности – град смрти и живота, град страдања и уздизања, град вечних сукоба и неописивог мира, земаљски и небески, ничији и свачији град. Све је то Вечни Јерусалим.
Па иако једино место на свету које и хришћани, и муслимани, и Јевреји сматрају својим домом, Јерусалим на један чудесан начин не престаје да привлачи и атеисте, као и припаднике других религија којима је током целе године на мапи најпопуларнијих туристичких дестинација.
ПУТОВАЊЕ У ЈЕРУСАЛИМ ИЛИ ХОДОЧАШЋЕ ЖИВОТА?
Али, треба ли уопште рећи да се туристичко путовање у Јерусалим ни по чему не може мерити са поклоничким, за које се неки верници спремају и целог свог живота. Замислите само ту радост верујућег човека када напокон додирне тло Свете земље! Замислите је, па помножите са хиљадама православних верника који га походе сваког месеца у години.
И није то радост овоземаљска, не! Нити се човек њоме може радовати на земљи која се напила крви Христове. То је онај комадић обећаног Раја, место на коме је човек најближи Богу.
Није ли утеха знати да постоји таква тачка на кугли земаљској, где на кратко можемо уздахнути под теретом Његовог крста, а ипак одморити душу? То искуство је сан сваког православног хришћанина. Како је и владика Николај Велимировић рекао у свом Писму из Јерусалима:
“Као да нас наш невидљиви Домаћин призива к Себи на Голготу, да Својим телесним ранама лечи наше душевне ране.”
“Ходочашће живота” некада је можда и било недостижан сан многих наших верника, али данас, када има ко да поведе и организује, српски ходочасници се у све већем броју уписују у “књигу живих” овог библијског града. То је нешто што је чак и нас, искусног организатора поклоничких путовања, оставило у чуду.
НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ САВИНИ СРБИ ЈЕРУСАЛИМ!
Ипак ће бити да Срби нису заборавили завештање свог просветитеља Светог Саве, његов труд да обнови, како материјално тако и духовно, многе манастире у Светој земљи, да откупи много тога што није било у рукама хришћана (нпр. Горњу собу у којој је одржана Тајна вечера) и тим својим трудом заувек веже за њу душу Србинову.
Од два ходочашћа у Јерусалим, која смо организовали у првој години (2019), дошли смо до осам, колико их је планирано за ову годину, па са пуним поуздањем у наше поклонике можемо рећи да је још рано за ону старозаветну: “Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја” (МТ: Псалм 137)
Утабали смо стазе у Светој земљи, упознали сваки њен камен, сваку узану уличицу која води до неког од бројних локалитета, нераскидиво повезаних у једну целину – Христовог рођења, живота, страдања и васкрсења.
Од Витлејема и Храма рођења Господа Исуса Христа, преко погружавања на реци Јордан, Горе Кушања и Маслинске горе, Храма Успења Пресвете Богородице (у коме се налази и њен гроб), тамнице у којој је Христос био затворен, Страдалног пута и Храма Христовог Васкрсења, па до Галилеје и Горе Тавор, Назарета – града Христове младости, Горе Блаженста, Сионске горе и Сионске цркве (у којој је сала Тајне вечере) и Јудејске пустиње.
Посебну симболику за ходочаснике има пролазак Страдалним путем или Путем суза (улица Виа Долороса), са заустављањем на свакој од 14 станица:
- Место где је Понтије Пилат испитивао Исуса, место пресуде и осуде Сина Божјег.
- Место на коме је Пилат извео Исуса пред првосвештенике и узвикнуо: „Ево човека!“. Овде је Исус бичеван, а на главу му је стављен венац од трња и крст на леђа.
- Трећа станица је место Христовог првог пада.
- Последњи сусрет Сина и Мајке.
- Сусрет Христа са Симоном из Киринеје који му је помогао да понесе крст.
- Сусрет Исуса и Веронике која му је обрисала лице својим велом, на коме се тада осликао Христов лик (овај вео се од 8. века чува у базилици Светог Петра у Риму).
- Место другог Христовог пада.
- Сусрет са побожним јерусалимским женама којима се обратио речима: “Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом”.
- Место трећег и последњег Христовог пада на путу према Голготи.
Последњих пет станица се налази у Храму Христовог Васкрсења који је подигнут на Голготи, локацији Христовог страдања:
- Место на коме су са Исуса скинуте хаљине и подељене народу.
- Место распећа.
- Место Исусове смрти.
- Скидање Исуса са крста.
- Најсветије место у храму, на коме је Христово тело положено и на коме је васкрсао.
ПОСЛЕ ЈЕРУСАЛИМА ВИШЕ НИШТА НИЈЕ ИСТО
Већ при самој помисли на град Јерусалим, рађа се радост у срцу верника. Проћи путевима којима је ходао наш Господ, слушати јеванђелске приче духовника и гледати у оно парче неба у које су гледали Исус и Његови апостоли, упућује нас на једно аутентично искуство које се не може доживети ни на једном другом месту на свету.
Ходочашће у Свету земљу за свакога од нас ће имати другачије значење. Нема сумње да ћемо је различито и доживети. Али једно је сигурно: након Свете земље и Јерусалима, ниједан хришћанин више није исти као што је био пре „ходочашћа живота“. Као да се и срце и душа преобразе у тој земљи Христовог рођења, смрти и васкрсења.
Посетите Свету Земљу са нама баш за Божић.